SNS recept za budžetski sunovrat u 2019.

SNS recept za budžetski sunovrat u 2019.

Zakon o budžetu je, bez sumnje, jedan od najvažnijih pravnih akata o kojem je Narodna skupština pozvana da se izjasni i da ga usvoji najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu. Logika stvari i zdrav razum nameću da bi takvom dokumentu trebalo da prethodi konstruktivna rasprava u okviru koje bi pozicija i opozicija dale svoje zamerke (i pohvale) na vladin predlog zakona. 

Logika stvari i zdrav razum nameću takođe da je predsednik Skupštine - u našem slučaju Maja Gojković - trebalo da blagovremeno i uz dužnu pažnju odredi kalendar zasedanja na kojima bi i pozicija i opozicija, dakle, mogle da podrobno i na miru razmotre sve aspekte ovog dokumenta kojem će biti prepuštena sudbina građana Srbije u 2019. 

Ali i ovaj put se ponovila ustaljena naprednjačka praksa iz prethodnih godina, i iznova su u cajtnotu zbrzane sve neophodne skupštinske procedure koje su izrodile novo čedo SNS monologa – Budžet za 2019.

Svih ovih godina ništa nije urađeno kako bi se uveo red u državnu kasu, već se poteglo za džepovima građana i vitalnim delovima privrede čija je (egzistencijalna) svakodnevica u znaku uvećanih poreza i akciza odnosno umanjenih plata i penzija. Istovremeno se nastavilo sa dotacijom gubitničkih javnih preduzeća poput nacionalnog avio-prevoznika AirSerbia, Železnice Srbije, Srbijagasa, Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije, itd. uz opraštanje poreskih dugova velikim i nedodirljivim gubitašima.

Iz te perspektive nimalo ne ohrabruje činjenica da su poslanici opozicije i ove godine onemogućeni da za skupštinskom govornicom dignu svoj glas protiv nastavka nakaradne naprednjačke budžetske politike. Umesto pravoj i konstruktivnoj skupštinskoj raspravi, i ove godine smo prisustvovali naprednjačkom monologu o budžetu za 2019. čime je potpuno obesmišljena kontrolna funkcija Narodne skupštine i opozicije nad radom Vlade.

Ovako naopako određeni prioriteti i pogrešno usmerena finansijska politika pretvorili su Srbiju Aleksandra Vučića u zemlju bagatelne radne snage, obespravljenih radnika i rasprodatih vitalnih resursa u kojoj ugodno i bezbrižno žive samo oni koji su bliski vladajućoj garnituri i kriminalnim grupama.