BERLUSKONI POD PRISMOTROM VAŠINGTONA
Kako izveštavaju italijanski mediji, pozivajući se na izveštaje Vikiliksa osim Berluskonija, pod prismotrom američke Nacionalne službe za bezbednost bili su i njegovi najbliži saradnici: od dugogodišnjeg diplomatskog savetnika Valentina Valentinija do aktuelnog italijanskog ambasadora u Iraku Marka Karnelosa i stalnog italijanskog predstavnika pri sedištu NATO u Briselu Stefana Stefaninija. Ukratko, ključni igrači italijanske politike.
Gotovo istovremeno sa objavljivanjem vesti u italijanskim medijima, usledila je reakcija italijanskog državnog vrha koji je jednoglasno osudio ponašanje bezbednosne američke službe i izrazio svoje negodovanje u vezi sa prisluškivanjima tokom Berluskonijeve vladavine. Italijansko ministarstvo spoljnih poslova je po hitnom postupku pozvalo američkog ambasadora u Rimu Džona Filipsa, od kojeg su tražena „pojašnjenja u vezi sa informacijama koje su se pojavile u medijima”. Velika je verovatnoća da će se sve okončati kurtoaznim izricanjem negodovanja jer Italija ne može sebi da priušti luksuz da se okrene protiv SAD koliko god trpela niske i poražavajuće udarce iz Vašingtona.
Pitanje koje se logično nameće jeste u kojem trenutku su SAD procenile da im preti opasnost od Berluskonija.
Naime, 12. novembra 2011. Silvio Berluskoni podnosi ostavku na mesto premijera Italije nakon niza skandala koji su ga propratili tokom mandata na čelu italijanske vlade. Njegov duboko iskompromitovan privatni život poslužiće kao dodatni mehanizam pritiska na tada beznadežno stanje u posrnuloj italijanskoj privredi. Meč-loptu serviraju nemačka kancelarka Angela Merkel i tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi na zajedničkoj konferenciji za štampu u Briselu 23. oktobra 2011. kada pred kamerama javno ismevaju Berluskonija. Od tada pa nadalje, Berluskoni će stalno biti na optuženičkoj klupi.
Pažljivim posmatračima, međutim, nije promakao jedan veoma bitan detalj, a to je dugogodišnje prijateljstvo Berluskonija i ruskog predsednika Putina. Ako su svi gore navedeni Berluskonijevi gresi posredan razlog njegove ostavke i deplasiranja njegove političke uloge, njegova strateška okrenutost Rusiji bila je pokretač aktiviranja američkih obaveštajnih službi, nakon čega više ništa nije moglo da bude kao pre. Berluskoni je morao da ode da bi se Italija odvratila od Rusije.
Berluskonijev odlazak i sve što će se naknadno desiti u Ukrajini bili su uvod u propast „Južnog toka”. Propašću „Južnog toka”, i svih drugih tokova (pa čak i onih u najavi) Amerikanci su pokazali ko je gazda u kući. Bar do daljeg.
Putin se, inače, pokazao da je Berluskonijev odan prijatelj kada ga je u zlo doba noći, nakon jalovih razgovora sa Merkelovom, posetio u njegovom domu u Milanu. Simboličan gest sa Putinove strane kojim je pokazao da ostaje dosledan svojem stavu i da ne namerava da popusti pred pritiscima celokupne međunarodne zajednice. Malo se zna i da je pravi razlog veoma kratke Putinove posete Beogradu oktobra 2014. bio taj što je predsednik Rusije tada bio samo u prolazu i njegova krajnja destinacija nije bio Beograd. Tog 16. oktobra ruski predsednik je bio na putu za Milano gde se održavao evropsko-azijski samit u okviru kojeg je Italija, kao tada predsedavajuća Evropskom unijom, trebalo da posreduje između ostalog u dijalogu između Putina i ukrajinskog predsednika Porošenka. Kao pravi prijatelj, Putin je po okončanju zvaničnih susreta tražio da ga odvedu da poseti Berluskonija koji je u tom periodu bio na izdržavanju kazne u vidu „društveno-korisnog” rada u domu za obolele od Alchajmera u blizini Milana.
Prijateljstvo između Berluskonija i Putina, odnosno tržišna okrenutost tadašnje Italije ka Rusiji, jeste dakle ključ u kojem treba iščitavati pojačani nadzor američkih obaveštajaca nad Berluskonijem i njegovim okruženjem u periodu od 2008. do 2011. o čemu su, sasvim izvesno, postojala saznanja, ali sve do prekjuče, nije bilo razloga da se o tome priča. Pitanje je samo koliko brzo će ova priča otići u zaborav. Jer ionako ničemu drugom i ne služi do da podseti Italiju koliko je nemoćna i nesamostalna pred interesima velikih sila koje se prelamaju preko njene grbače.
Коментари
Постави коментар