Maj nejm iz Dubravka
Dubravka, od milošte zvana Duca, daleko je od
prosečnog građanina Srbije. Ona je skupštinski poslanik, član vladajuće stranke
i žestoki borac za prava žena, ali samo ukoliko su od iste partijske fele.
Dubravka zvana Duca ima sreću da može da
putuje o trošku države, a i država izgleda ima sreću da je u belom svetu
zastupa osoba baš poput naše Duce. Jer da nije tako, Dubravka zvana Duca se
ovog snežnog januara ne bi obrela u Strazburu niti bi se sa govornice Saveta
Evrope obratila međunarodnom auditorijumu i prozborila po koju o Kairskoj
deklaraciji, o slobodi mediji i još o koje čemu.
Dubravka zvana Duca je s neskrivenim
nadahnućem i na samo njoj razumljivom engleskom izdeklamovala nešto nalik
zvaničnom referatu, držeći u rukama papire za koje bi pola Srbije ruku u vatru
dalo da su bili ispisani na ćirilici sa iscrtanim uputstvima za bezbolno
iščitavanje komplikovanih engleskih glasova i slogova.
Dubravka zvana Duca će, kao i mnogi pre nje,
otići na smetlište istorije istom brzinom kojom se i našla u žiži javnosti. A
do tada će nastaviti da poslušno izvršava svoje partijske zadatke i bezrezervno
brani svog stranačkog šefa jer svaki napad na njega je - do daljnjeg - i napad
na zemljicu Srbiju. Dok joj ne kažu drugačije...
Iz tog razloga bi svako dalje ismevanje
Dubravke zvane Duca i njenog neukog engleskog bilo badava proćerdano i vreme i
energija. Dozvolićete da naša Dubravka zvana Duca ne natuca engleski ništa gore
nego onomad Vuk Drašković, Snežana Malović ili pak vazda raspevani Ivica
Dačić. A i ne bi valjalo da nije tako.
I baš zato ovaj tekst nije o Dubravki zvanoj
Duca, ni o njenom nakaradnom engleskom.
Ovaj tekst je posvećen svim budućim Dubravkama
kao upozorenje i kao podsetnik na olako i nesavesno poimanje javne funkcije i pratećih
prerogativa vlasti.
Sutra će - ne sumnjam - neke druge Dubravke
biti izabrane za poslanike, članove delegacija, ministre, savetnike, šefove
kabineta, pa će opijene vlašću i varljivim osećajem bezgranične nadmoći nad
ubogim pukom pasti u iskušenje da friziraju svoje (ne)radne biografije,
izmišljaju nepostojeće fakultete i nikad stečene diplome, da mobinguju i unižavaju
podređene kolege, da pametuju na teme o kojima ništa ne znaju i da partijske
interese guraju ispred javnog dobra i opšteg kodeksa časti.
A u međuvremenu, dok se ne domognu vlasti, te
i takve buduće Dubravke neka stave prst na čelo i neka se dobro zagledaju u
ogledalo, a ja im odavde kratko poručujem: samo vas posmatram!
Got it? Objavljeno u dnevnom listu DANAS 28.01.2019.
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/maj-nejm-iz-dubravka/
Коментари
Постави коментар