DOLE BRNJICE SA DECE

DOLE  BRNJICE  SA  DECE

I zato predlažem totalni bojkot škole 1. septembra u svim gradovima i u svim selima u Srbiji.  Neka sva deca ostanu kod kuće, neka školske učionice ostanu prazne, neka školska dvorišta ostanu pusta i neka se školska zvona ne oglase. Odbranimo čast svoje dece i pokažimo nepristajanje da naša deca budu pretvorena u robove novog svetskog poretka.

 

Da je neko srećnije vreme i da su neke srećnije okolnosti, svoj tekst bih sastavila u formi otvorenog pisma, što bi po nekoj logici stvari pretpostavilo da će druga strana, kojoj je isti upućen, pročitati apel i eventualno razmotriti u njemu sadržane navode i zahteve.

Na sveopštu tugu i nesreću, živimo u mračnim vremenima i u otužnim okolnostima i imam ozbiljan problem da tzv. ministra obrazovanja, dotičnog Šarčevića, iole ozbiljno shvatim. Jer kako pobogu da drugačije osim uz sprdnju i prezir gledam na člana tzv. Vlade koji tzv. Predsednika države pognute glave, servilno i uvlakački oslovljava sa „šefe“?  

Zato sam odlučila da ovaj tekst uputim onoj drugoj strani odnosno nama roditeljima čija bi deca 1. septembra trebalo da se vrate u đačke klupe. Verujem da se upravo tu, među nama, običnim građanima, krije moć da nešto promenimo i svojom kritičnom masom ne dozvolimo zombizaciju naše dece, što je samo prvi korak ka daljem mentalnom i psihološkom porobljavanju i lišavanju osnovnog ljudskog digniteta.

Pogledajte meštane Rakite! Udružili su se i iz svojih staroplaninskih reka izvukli cevi bahatih investitora za koje još bahatija država nije marila i koje je ostavila da čame u rečnom koritu uz nemerljivu štetu za okolnu prirodu i sav živi svet. Ti goloruki seljaci, naoružani samo svojim besom i pijucima, ustali su u odbranu onoga što im je sveto.

Da li su, poštovani roditelji, i vama vaša deca sveta?

Da li zaista verujete da ćete ih zaštiti od tzv. pandemije i tzv. virusa tako što ćete ih upregnuti u brnjice i pustiti u tzv.školu koja, ne bude li se nešto promenilo u naredne dve nedelje, više neće biti ni najmanje nalik školi kakvu je pamtimo do sredine marta ove godine? 

Nova škola i nova normalnost - po zamisli onih koji su ovde na vlasti, a koji samo slepo izvršavaju naređenja svojih gospodara  -  biće avetno prazan prostor bez dečije graje, bez sitnih vragolija među drugarima i bez trčanja i vike po hodnicima i školskim dvorištima. U tom sablasno tihom i psihotično napetom okruženju nastavnici i profesori neće predavati svoje predmete, već će đacima meriti temperaturu, uhoditi ih po školskim wc i drugim nus prostorijama i odvoditi ih u izolaciju kao što su se nekada deca po logorima odvodila u gasne komore.

Da li zaista, poštovani roditelji, mislite da će tzv. korona proći i da će ponovo sve biti po starom i da samo valja da se strpimo?

Imam za vas i dobru i lošu vest.

Dobra je, dragi roditelji, da nismo sami. Ovo ludilo i zlo su se proširili po celom svetu, a razlike u sprovođenju sumanutih mera ograničavanja kretanja i ljudskih sloboda zavise od države do države – negde se to sprovodi demokratski elegantno i administrativno suptilnije, negde bahato, samovoljno i autoritarno, bezmalo na granici sa šizofrenijom kao kod nas.

Loša vest je, dragi roditelji, da tzv. korona odnosno njen derivat, tzv. kovid-19, neće proći. Nikada. Virusi dolaze, odlaze i prolaze, ali ovaj put, dragi roditelji, virusa nema. Taj nevidljivi biološki neprijatelj ljudskog roda je projekat napravljen da traje i tek puki paravan za globalnu političku ujdurmu na čijem smo samom početku.

Neki su toga svesni, neki ne.

Zato ovaj apel upućujem svima vama koji ste poklekli pred masovnom histerijom i paranojom opsesivno naturajući na sebe i na svoju decu maske verujući da ćete jedino tako, roditeljski ispravno i građanski savesno, zaštiti sebe i svoje najmilije od  tzv. bolesti.

Apel upućujem i vama, bakama i dekama, što sa svojom decom komunicirate preko kućnog praga,  što vam komšije u gumenim rukavicama na otiračima ostavljaju meso, hleb i mleko i što se plašite da zagrlite svoje unuke kako vas slučajno ti tzv. nosioci zaraze preko svojih poljubaca ne bi oterali u „preranu“ smrt.

Nisam zdravstveni radnik, ali je mnogo njih iz struke, što u Srbiji što u inostranstvu, već objasnilo štetnost nošenja maski i nemogućnost – čak i pod pretpostavkom da virus postoji – da vas ti komadi platna ili papira zaštite od bilo kog spoljnog agensa. Brnjice na vama i na vašoj deci, dragi roditelji, poslužiće tek da vam muva ili komarac ne ulete u usta. Ako i toliko... 

Naseli ste na priču o virusu, a da niti jednog trenutka niste razmislili svojom glavom i uvideli da nema logike ama baš ni u čemu što vam se plasira preko zvaničnih medija. Možda ste i posumnjali, ali vam je lakše da ne talasate puno jer tako rizikujete da budete izloženi podsmehu, neverici ili pak budete izopšteni iz kruga prijatelja i kolega. Možda ste, dragi roditelji, navikli da živite u lošim brakovima, da odlazite na posao koji prezirete, da trpite svekrvu, taštu, besne kasirke, neljubazne šalteruše, tiraniju bus-plus kontrolora? Pristali ste da bude poslušni, a sada i svoju decu spremate da krenu istim putem. Da li zaista želite da i od njih napravite poslušnike koji će pognute glave izvršavati ono što im se naređuje iako to ide na štetu njihovog fizičkog i pshičkog zdravlja, njihovog dostojanstva, ako to obesmišljava njihovo detinjstvo i najlepši period u njihovom životu?

Čega se plašite, dragi roditelji? Plašite se nastavnika i socijalnih radnika ili se plašite sami sebe i svog kukavičluka pred sistemom koji je od vas napravio robove i pred kojim ste uvek ćutali i nemo trpeli svaku nepravdu?

Pozivam vas da svi zajedno izvršimo pristak i svojim nepristajanjem dovedemo do ukidanja odluke o obaveznom nošenju maske tokom nastave u osnovnim i srednjim školama.

Ako niste znali ili niste smeli da ustanete zbog sebe, ustanite bar zbog svoje dece. Pobunite se, dignite svoj glas, opsujte glasno ako treba! Ne dozvolite da tzv. ministar, tzv. pandemija i tzv. virus obesmisle školovanje vaše dece i njihovu budućnost pretvore u tzv. život.    

I zato predlažem totalni bojkot škole 1. septembra u svim gradovima i u svim selima u Srbiji.  Neka sva deca ostanu kod kuće, neka školske učionice ostanu prazne, neka školska dvorišta ostanu pusta i neka se školska zvona ne oglase. Odbranimo čast svoje dece i pokažimo nepristajanje da naša deca budu pretvorena u robove novog svetskog poretka.

Ja sam svoju ćerku rodila da bude slobodan čovek, a ne bilo čiji rob.

A vi?

Jasmina Stojanović